Aurora borealis

Glavni razlog da se Island poseti bas u februaru je polarna svetlost. Kako nastaje ovaj spektakularni fenomen?

Solarni vetar (naelektrisane čestice koji Sunce ispusta iz svoje korone i koje uspevaju da pobegne gravitaciji Sunca) stize do Zemlje ali ga magnetno polje zadrzava izvan Zemljine atomsfere. Ove čestice ostaju zarobljene u magnetnom polju. Kada je aktivnost Sunca pojacana, vise jonizovanih čestica stize do Zemlje. Pošto se severni i juzni magnetni pol skoro poklapaju sa Severnim i Juznim Zemljinim polom, na tim mestima se dešava čarolija. Jonizovane čestice sa Sunca dolaze u dodir sa Zemljinom atomsferom i zbog svog naelektrisanja burno reaguju. Boja aurore zavisi od toga koji gas reaguje sa elektronima i na kom energetskom nivou pa u zavisnosti od toga dolazi do pojave zelenkastozutog, crvenog ili plavičastog treperenja neba.

Black beach, Iceland

Polarna svetlost se javlja na severnoj polulopti (aurora borealis) i na južnoj  polulopti (aurora australis). Predstavlja prirodni fenomen i nije sigurno da li će se pojaviti ili ne. U potrazi za aurorom borealis mozda mogu da pomognu sledeći linkovi:

• en.vedur.is (daje prognozu oblačnosti iznad Islanda)
• www.aurora-service.eu (koristi podatke o solarnom vetru sakupljene sa Nasa’s ACE spacecraft i podatke o magnetnom polju Zemlje i na osnovu njih daje prognozu u kom će se intezitetu polarna svetlost pojaviti na Sevetnoj polulopti)

Početak

Početak je bio pesma – Hoppipola. Posle su počela maštanja. Maštanja o zelenim poljima, visokim stenovitim fojordovima, divljem okeanu i nekom jednostavnijem životu, daleko od uzurbanosti grada.

 

Šta se krije u dalekoj zemlji snega i leda?

Pre svega, Aurora borealis (polarna svetlost). Ideja je rođena u oktobru ali prireme za put nisu mogle tako lako da budu obavljene pa je plan ostavljen da čeka pravu priliku.

Da bi se videla aurora potrebno je da bude potpuna noć (što na Islandu nije uvek slućaj) i vedro nebo. Dakle, zima! Februar je idealan mesec zbog dugih noći i stabilnog vremena.

Iz Beograda ne postoji direktan let za Reykjavik pa je pronalaženje avionskih karata bilo malo nezgodno. Posle nekoliko meseci sanjarenja i pretraživanja letova, odluka je pala –  4 leta (Beograd – Oslo, Oslo – Reykjavik, Reykjavik – Amsterdam, Ajndhoven – Beograd). Dosta je pomoglo iskustvo iz Holandije od pre par godina jer sam znala da je prilično lako stici iz Amsterdama u Ajndhoven. Ovim su zvanično otpočele pripreme!